Dunavska strategija EU

Juna 2009. godine Evropska komisija je usvojila, a Evropski savet u decembru iste godine potvrdio prvu makro-regionalnu strategiju Evropske unije – Strategiju za region Baltičkog mora (European Union Strategy for the Baltic Sea Region - EUSBSR). Razlog za donošenje makroregionalnih strategija, i pored toga što postoje brojni programi i vidovi teritorijalne saradnje na području i uz podršku Evropske unije, obrazložen je potrebom za ciljanim rešavanjem rastućih problema, pre svega, u pogledu stanja životne sredine, saobraćajne dostupnosti i razvojnih nejednakosti u okviru većih prostorno-funkcionalnih celina. Pristup izradi makroregionalnih strategija podrazumeva jače integrisanje prioritetnih projekata oko ustanovljenih zajedničkih problema na području koje je predmet strategije, kao i efikasnije korišćenje raspoloživih finansijskih sredstava, pre svega evropskih strukturnih fondova. Baltička strategija ima četiri glavna stuba: održiva životna sredina (smanjenje zageđenja u samom Baltičkom moru), ekonomski prosperitet (podsticanje inovacija u okviru malih i srednjih preduzeća), energetika i transport (bolje saobraćajne veze) i sigurnost i bezbednost (odgovor na akcidente). Tekst strategije prati Akcioni plan koji sadrži 70 aktivnosti i 80 glavnih projekata. Po ovom modelu tokom 2009. i 2010. godine pripremljena je i „Zajednička sveobuhvatna strategija za zemlje dunavskog sliva“, odnosno Dunavska strategija EU koju je Evropska komisija usvojila decembra 2010. godine, a Evropski savet potvrdio aprila 2011. godine.

Dunavskom strategijom EU obuhvaćeni su delovi ili čitave teritorije 14 zemalja članica Dunavskog procesa saradnje  (Nemačka - države Baden-Virtenberg i Bavarska, Austrija, Slovačka, Češka Republika, Mađarska, Slovenija, Hrvatska, Srbija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Rumunija, Bugarska, Moldavija i Ukrajina - Zakarpatska, Ivano-Frankivska, Černivačka i Odeska oblast). Ove zemlje ujedno su i potpisnice Konvencije o zaštiti reke Dunav, odnosno članice Međunarodne komisije za zaštitu reke Dunav (International Commission for the Protection of the Danube River - ICPDR). Nacionalni/regionalni prilozi pripremani su u konsultacijama sa Evropskom komisijom i diskutovani tokom periodičnih susreta nacionalnih koordinatora i njihovih saradnika u različitim podunavskim zemljama. Prilikom izrade Dunavske strategije EU, primenjen je princip tzv. TRI NE, koji znači da se Strategijom ne predviđaju nove institucije, novi izvori finansiranja niti nova zakonodavna materija.

Vlada Republike Srbije je Radnu grupu za izradu „Zajedničke sveobuhvatne strategije EU za Dunavski region“ formirala 24. septembra 2009. godine. U njenom sastavu našli su se predstavnici deset ministarstava, Vlade Vojvodine i Kancelarije za evropske integracije, a za nacionalnog koordinatora postavljen je potpredsednik Vlade za evropske integracije. Sastav Radne grupe je ubrzo proširen na predstavnike drugih institucija od republičkog značaja, uključujući i Republičku agenciju za prostorno planiranje. Radna grupa je u periodu od nekoliko meseci pripremila više verzija nacionalne platforme, da bi 18. marta 2010. godine Vlada Republike Srbije usvojila dokument pod nazivom Pozicija Republike Srbije za učešće u izradi Sveobuhvatne strategije Evropske unije za dunavski region (izmenjena i dopunjena verzija uisvojena 10. juna 2010. godine). Pored internih sastanaka Radne grupe, tokom izrade teksta Pozicije organizovano je više susreta sa različitim akterima (lokalna samouprava, privrednici, naučna zajednica itd.), kako bi se što bolje iskristalisao sadržaj priloga koji će Srbija dostaviti Evropskoj komisiji, kao i kako bi se što šira zajednica upoznala sa ciljevima i značajem Dunavske strategije i prepoznala u njima i neke od svojih specifičnih interesa. 

Akcioni plan Dunavske strategije EU ima četiri stuba i jedanaest prioritetnih oblasti:

  1. Povezivanje Podunavskog regiona:

1)      Unapređivanje mobilnosti i multimodalnosti

2)      Podsticanje održivije energije       

3)      Promovisanje kulture, turizma i kontakata među ljudima

  1. Zaštita životne sredine u Podunavlju:

4)      Obnavljanje i održavanje kvaliteta voda

5)      Upravljanje ekološkim rizicima

6)      Očuvanje biodiverziteta, predela i kvaliteta vazduha i zemljišta

  1. Rad na prosperitetu Podunavlja:

7)      Razvoj društva kroz istraživanje, obrazovanje i informacione tehnologije

8)      Podrška konkurentnosti preduzeća, uključujući i razvoj klastera

9)      Ulaganje u ljude i veštine

  1. Jačanje Podunavskog regiona:

10)  Unapređivanje institucionalnih kapaciteta i saradnje 

11)  Zajednički rad u svrhu promocije bezbednosti i borbe protiv organizovanog kriminala. 

Republička agencija za prostorno planiranje je član Radne grupe 3: Regionalna saradnja u okviru Prioritetne oblasti 10: Unapređivanje institucionalnih kapaciteta i saradnje. Ovom prioritetnom oblašću koordiniraju zajedno Austrija i Slovenija, a njeno sedište je u Beču.

Implementaciji Dunavske strategije EU doprineće i projekti koji će se sprovoditi u okviru novog transnacionalnog područja evropske teritorijalne saradnje: Danube Programme 2014-2020. 

Evropska komisija u saradnji sa pojedinačnim zemljama i regionima priprema još dve makroregionalne strategije – Jadransko-jonsku i Alpsku. 

Korisni linkovi

http://www.danube-region.eu/

http://www.dunavskastrategija.rs/sr/

http://www.srbija.gov.rs/vesti/dokumenti_sekcija.php?id=126300

http://www.danube-capacitycooperation.eu/