Evropska teritorijalna saradnja / INTERREG

Opšti kontekst

Kao jedan od ciljeva Regionalne/kohezione politike Evropske unije, Evropska teritorijalna saradnja (nekada INTERREG) predstavlja okvir za razmenu iskustava između aktera na različitim nivoima uprave u različitim državama članicama, kao i okvir za iznalaženje zajedničkih rešenja za slične probleme. Ovu saradnju čine tri glavna segmenta:

  • Prekogranični programi saradnje (segment A)
  • Transnacionalni programi saradnje (segment B) i
  • Međuregionalni programi saradnje (segment C).

Programima saradnje su, u zavisnosti od segmenta, obuhvaćene zemlje članice EU, zemlje kandidati za članstvo u EU, zemlje potencijalni kandidati za članstvo u EU i druge zemlje u susedstvu Evropske unije, a realizaciju programa i projekata podržavaju Strukturni fondovi EU (konkretno Evropski fond za regionalni razvoj – ERDF), pretpristupni fondovi (u tekućem periodu Instrument za pretpristupanje – IPA II), susedski fondovi (u tekućem periodu Evropski susedski instrument - ENI) i nacionalna sredstva zemalja-učesnica u projektu.

U periodu 1989-2006. godina, sprovedena su tri ciklusa INTERREG programa: INTERREG I (1989-1993), INTERREG II (1994-1999) i INTERREG III (2000-2006). Iako su pojedini eksperti iz Srbije učestvovali u sprovođenju nekoliko projekata u okviru programa INTERREG IIS, institucionalizovano učešće partnera iz Srbije omogućeno je tokom sprovođenja programa INTERREG III i to u segmentima A (kao Susedski programi između Mađarske i Srbije, Rumunije i Srbije i Bugarske i Srbije uz pomoć fonda CARDS) i V (takođe uz pomoć fonda CARDS). Program INTERREG III V je obuhvatio 13 transnacionalnih područja saradnje, a najveće i najkompleksnije područje (posebno sa aspekta procesa evrointegracija) bilo je Područje Centralne Evrope, Jadrana, Podunavlja i Jugoistočne Evrope - CADSES (Central, Adriatic, Danubian and South-Eastern European Space) u čijem se obuhvatu našla i Srbija (tada u zajednici sa Crnom Gorom). U periodu 2007-2013. godina projekti prekogranične saradnje koji uključuju teritoriju Srbije odvijali su se u okviru šest programa: Srbija – Bosna i Hercegovina, Bugarska – Srbija, Mađarska – Srbija, Rumunija – Srbija, Srbija - Hrvatska i Srbija - Crna Gora. Nekadašnje transnacionalno područje CADSES je u tom programskom periodu bilo podeljeno na dva transnacionalna područja saradnje: program Centralna Evropa i program Jugoistočna Evropa (u kojem je Srbija imala pravo učešća). U aktuelnom programskom periodu 2014-2020. formirana su nova transnacionalna područja saradnje od kojih će Srbija moći da učestvuje u dva: Dunavski program 2014-2020. i Jadransko-jonski program 2014-2020. Pored šest programa prekogranične saradnje iz prethodnog programskog perioda, očekuje se da će u aktuelnom periodu 2014-2020. biti pokrenut i program prekogranične saradnje između Srbije i Makedonije.

Iz INTERREG programa nastali su i drugi posebni programi, kao što je Evropska mreža za posmatranje prostornog planiranja (European Spatial Planning Observation Network - ESPON), sada Evropska mreža za posmatranje teritorijalnog razvoja i kohezije (European Observation Network for Territorial Development and Cohesion), koja okuplja najreprezentativnije nacionalne stručne i naučno-istraživačke kuće sa ciljem praćenja sprovođenja politika prostornog razvoja Evropske unije, izrade scenarija prostornog razvoja, sprovođenja analize uticaja sektorskih politika EU na prostor i predlaganja novih politika i rešenja na nivou Evropske komisije. Paralelno sa osnivanjem ESPON-a, u okviru inicijative INTERREG osnovan je i program INTERACT koji pomaže sinhronizaciju različitih INTERREG projekata.

Godine 2006. uveden je novi pravni instrument za unapređenje prekogranične, transnacionalne i međuregionalne saradnje – Evropsko grupisanje za teritorijalnu saradnju (European Grouping of Territorial Cooperation - EGTC). Ovaj institut omogućuje da se, na osnovu registracije evroregiona kao pravnog lica, partneri udružuju radi pružanja zajedničkih usluga bez prethodnog potpisivanja međunarodnih sporazuma. Partneru u okviru EGTC-a mogu biti države članice EU, organi regionalne i lokalne uprave, udruženja i druge institucije u okviru javnog sektora. Srbija, za sada, može imati status posmatrača sa mogućnošću učešća u realizaciji zajedničkih projekata, kao u slučaju EGTC-a Bánát - Triplex Confinium.

Pored institucionalizovanih programa saradnje koji podrazumevaju administrativne procedure, raspodelu i kontrolu trošenja sredstava, eh-ante i eh-post evaluaciju, na nivou Evropske unije funkcioniše i institut neformalnih sastanaka ministara zemalja članica nadležnih za prostorno planiranje na kojima su do sada usvojena tri krovna dokumenta od značaja za prostorno planiranje u EU – Perspektiva prostornog razvoja Evropske unije (European Spatial Development Perspective - ESDP), 1999Teritorijalna agenda Evropske unije – Ka konkurentnijoj i održivijoj Evropi raznovrsnih regiona (Territorial Agenda of the European Union – Towards a More Competitive and Sustainable Europe of Diverse Regions), 2007 i Teritorijalna agenda Evropske unije 2020 - Ka inkluzivnoj, pametnoj i održivoj Evropi raznovrsnih regiona (Territorial Agenda of the European Union 2020 - Towards an InclusiveSmart and Sustainable Europe of Diverse Regions)2011.

Pojedinačni programi

S obzirom na kompleksnost programa Evropske teritorijalne saradnje za svaki od njih dat je poseban prikaz:

Projekti

Republička agencija za prostorno planiranje učestvovala je ili učestvuje u realizaciji sledećih projekata Evropske teritorijalne saradnje:

Korisni linkovi

http://ec.europa.eu/regional_policy/cooperate/cooperation/index_en.cfm

http://www.evropa.gov.rs/CBC/PublicSite/Default.aspx

http://www.central2013.eu/

http://www.southeast-europe.net/en/

http://www.espon.eu/main/

http://www.interact-eu.net/

https://portal.cor.europa.eu/egtc/en-US/Pages/welcome.aspx