Evropski dokumenti

Razvoj evropskih strategija i politika prostornog razvoja i planiranja odvijao se kroz aktivnosti dve centralne evropske organizacije – Saveta Evrope i Evropske unije. Prvi značajan događaj bila je Evropska konferencija ministara nadležnih za prostorno planiranje (CEMAT), koja je održana 1970. godine u Bonu, a prvi značajan dokument bila je Evropska povelja o regionalnom/prostornom planiranju koja je usvojena tokom 6. Zasedanja CEMAT-a u Toremolinosu (Španija) 1983. godine. Evropska unija je politike prostornog razvoja i prostornog planiranja počela da razvija tek devedesetih godina. Glavna razlika između politika i dokumenata koje su donele ove dve političke organizacije odnosi se na prostorni obuhvat, gde je dokumentima CEMAT-a pokriven znatno veći broj evropskih zemalja. U suštinskom smislu, međutim, doneti dokumenti se međusubno dopunjuju. Zajednički činilac za sve donete dokumente je da ne postoji eksplicitna obaveznost njihovog sprovođenja, jer ni Savet Evrope ni Evropska unija nemaju nadležnost za prostorno planiranje. Ipak, ovi dokumenti su vremenom dobili toliko na težini da je teritorijalna kohezija uvedena kao treća dimenzija Ugovora iz Lisabona (pored ekonomske i teritorijalne kohezije).

Evropske strategije i politike prostornog razvoja se ne sprovode direktno, već posredstvom brojnih mera i instrumenata, a pre svega u okviru programa Evropske teritorijalne saradnje (INTERREG) koji se oslanja na strukturne fondove. Istovremeno, broj nacionalnih, regionalnih i lokalnih strategija, politika i planova prostornog razvoja koji se pozivaju na ove evropske dokumente sve je veći. Najvažniji od njih su sledeći: